Bosna i Hercegovina još nije provela nijednu od ključnih reformi iz Reformske agende dogovorene sa Evropska unija, iako su vlasti preuzele obavezu da do 2027. godine provedu 113 mjera u 26 različitih oblasti.
Prema pisanju Radio Slobodna Evropa, većina reformi koje su trebale biti završene do kraja 2025. ili 2026. godine još nije ni u fazi nacrta zakona.
Dodatni problem predstavlja činjenica da BiH još nije potpisala ključne protokolarne sporazume sa Evropskom unijom, zbog čega nije povučena ni prva tranša od 70 miliona eura bespovratnih sredstava.
EU upozorila na mogući gubitak stotina miliona eura
Komesarka EU za proširenje Marta Kos upozorila je da BiH rizikuje ozbiljan gubitak evropskih sredstava ukoliko reforme ne budu provedene do kraja 2026. godine.
“BiH riskira gubitak stotina miliona eura ako se potrebne reforme ne provedu do decembra 2026. godine. Produženja ovog roka neće biti”, poručila je Kos.
Evropska komisija već je najavila da bi planirani iznos pomoći od 976,6 miliona eura mogao biti smanjen za gotovo 374 miliona eura ukoliko ne dođe do napretka.
Problemi u pravosuđu i borbi protiv korupcije
Jedan od najvažnijih dijelova Reformske agende odnosi se na reformu pravosuđa, uključujući donošenje novih zakona o Sud Bosne i Hercegovine i Visoko sudsko i tužilačko vijeće.
Ti zakoni trebali bi ojačati nezavisnost pravosuđa, smanjiti politički uticaj na imenovanja sudija i tužilaca te uvesti strožije provjere imovine nosilaca pravosudnih funkcija.
Međutim, politički dogovor o tim reformama još nije postignut.
Direktorica organizacije Transparency International BiH Ivana Korajlić smatra da postoji snažan otpor prema uspostavljanju ozbiljnih antikorupcijskih mehanizama.
“Ogroman je otpor prema tome da se uspostave adekvatni standardi i mehanizmi sprečavanja korupcije, jer se direktno kose s interesima onih koji su na vlasti”, kazala je Korajlić.
BiH još nije usvojila ni zakone o zaštiti prijavitelja korupcije, sukobu interesa i javnim nabavkama.
Energetski sektor među najvećim problemima
Posebno ozbiljni problemi prisutni su u energetskom sektoru.
BiH još nije uskladila zakonodavstvo sa Trećim energetskim paketom EU, koji podrazumijeva liberalizaciju tržišta električne energije i plina.
Nisu uspostavljeni ni mehanizmi za trgovanje emisijama CO2, niti je formirana berza električne energije.
Energetski stručnjak Nihad Harbaš upozorava da BiH zbog toga ulazi u ozbiljan ekonomski rizik.
“BiH se izlaže dodatnim troškovima koji će se neminovno preliti na građane i privredu kroz više cijene električne energije, proizvoda i usluga”, upozorio je Harbaš.
BiH i dalje bez 5G mreže
Reformska agenda predviđa i digitalnu transformaciju društva, uključujući elektronski identitet, digitalne javne usluge i razvoj 5G mreže.
Ipak, BiH je i dalje jedina evropska država, uz Ukrajina koja je pogođena ratom, koja nema funkcionalnu 5G mrežu.
Također, država još nema jedinstveni registar podataka o porezima, zaposlenju, zdravstvu, penzijama i obrazovanju građana.
Političke blokade usporavaju reforme
Zastupnici u državnom parlamentu upozoravaju da je glavni problem nedostatak političkog dogovora između različitih nivoa vlasti.
Zastupnica Naša stranka Mia Karamehić-Abazović izjavila je da parlamentarci dugo nisu imali ni uvid u sadržaj Reformske agende koju je Vijeće ministara poslalo u Brisel.
S druge strane, zastupnik Narod i pravda Nihad Omerović upozorio je da politički odnosi između SNSD i HDZ BiH dodatno usporavaju proces ratifikacije sporazuma potrebnih za povlačenje evropskih sredstava.
Građani i privreda najveći gubitnici
Analitičari upozoravaju da bi daljnje odgađanje reformi moglo imati ozbiljne posljedice za ekonomiju i građane Bosne i Hercegovine.
Bez reformi, BiH rizikuje gubitak milijardi eura evropske pomoći, dok će modernizacija energetskog sektora, infrastrukture i digitalnih usluga ostati blokirana.
“Bez reformi BiH ostaje bez pristupa značajnim evropskim sredstvima i međunarodnoj pomoći, dok se istovremeno usporava ili onemogućava finansiranje ključnih projekata”, upozorio je Harbaš.
