Gasovod „Južna interkonekcija“ predstavlja jedan od najvažnijih energetskih projekata za Bosnu i Hercegovinu, ali istovremeno otvara ozbiljna politička i pravna pitanja u odnosima s Evropskom unijom.
Suština projekta je povezivanje BiH s LNG terminalom u Hrvatskoj, čime bi se smanjila gotovo potpuna zavisnost od ruskog gasa i omogućila diversifikacija snabdijevanja. U kontekstu energetske sigurnosti, to je cilj koji podržavaju i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.
Međutim, problem za Brisel nije sama ideja projekta, već način njegove realizacije. Vlasti u BiH su zakonom praktično dodijelile projekat kompaniji AAFS Infrastructure and Energy, koja je tek nedavno osnovana i nema dokazano iskustvo u izgradnji gasovoda. To je izazvalo zabrinutost da nisu ispoštovana pravila transparentnosti i konkurencije koja zahtijeva EU.
Ambasador EU u BiH Luigi Soreca upozorio je da BiH mora uskladiti ovakve projekte s pravilima Energetske zajednice i standardima javnih nabavki, jer u suprotnom može ugroziti svoj put ka članstvu.
Kritike dolaze i iz civilnog sektora. Transparency International upozorava da bi netransparentna dodjela projekta mogla predstavljati opasan presedan, posebno s obzirom na vrijednost investicije od oko 1,5 milijardi dolara i nejasno porijeklo sredstava.
Dodatnu sumnju izazivaju navodi o mogućim političkim vezama investitora s krugovima bliskim Donald Trump, što dodatno komplikuje percepciju projekta.
Ovaj slučaj pokazuje širi problem: Bosna i Hercegovina balansira između geopolitičkih interesa i obaveza prema EU. Iako je smanjenje zavisnosti od ruskog gasa strateški cilj, način na koji se projekti provode može direktno uticati na pristup evropskim fondovima i napredak u pregovorima.
U konačnici, pitanje više nije samo energetsko, već političko – da li će BiH prioritet dati usklađivanju sa evropskim pravilima ili kratkoročnim aranžmanima koji mogu usporiti njen evropski put.
