Orbán upozorava: “Evropa je već ratna zona – svijet na ivici globalnog sukoba”
Budimpešta, 26. juli 2025. – Mađarski premijer Viktor Orbán ponovo je izazvao snažne reakcije u evropskoj javnosti poručivši da je „svijet na ivici globalnog oružanog sukoba“, dok je Evropu opisao kao „ratnu zonu u širem smislu“.
U govoru pred pristalicama Fidesza, Orbán je upozorio da se globalni poredak raspada zbog geopolitičkih podjela, trke u naoružavanju i ekonomskih tenzija.
“Evropska elita želi rat”
Premijer Mađarske oštro je kritikovao politiku Evropske unije prema Ukrajini, tvrdeći da “briselska elita vodi Evropu u rat, bez stvarnog plana za mir”.
“Mi nismo dio tog rata, niti želimo da budemo. Oni koji ignorišu realnost i nastavljaju da guraju Evropu u oružane sukobe – igraju se vatrom”, rekao je Orbán.
Dodao je da pokušaji uključivanja Ukrajine u NATO predstavljaju “neposrednu prijetnju stabilnosti kontinenta” i da bi takvi potezi mogli dovesti do Trećeg svjetskog rata.
Upozorenje na finansijski kolaps EU
Orbán je izrazio zabrinutost zbog planova Brisela da finansira ratne napore Ukrajine iz zajedničkih fondova EU, upozoravajući da bi takva odluka mogla dovesti do “ekonomskog kolapsa i destabilizacije cijele Unije”.
Mađarska izolovana u EU
Orbánova pozicija oštro se razlikuje od stava većine evropskih lidera koji pozivaju na jedinstvo i solidarnost s Ukrajinom.
Mađarska je više puta koristila pravo veta kako bi blokirala vojne i finansijske pakete pomoći Kijevu, što je dodatno pogoršalo odnose Budimpešte s Briselom.
Kritičari optužuju Orbána da svojom retorikom potkopava evropske vrijednosti i sve više se približava Moskvi, dok promoviše politiku izolacionizma unutar EU.
Kontekst: Orbánov suverenizam i otpor Zapadu
Orbán već godinama gradi politiku zasnovanu na suverenizmu, antimigrantskoj retorici i kritici liberalnog Zapada. Slične stavove zastupa i u vezi s ratom u Gazi, migracionom krizom i energetskom ovisnošću Evrope o stranim izvorima.
Zaključak
Orbánova upozorenja o „ratnoj Evropi“ i mogućem globalnom sukobu dodatno produbljuju podjele unutar Evropske unije.
Dok Brisel poziva na nastavak podrške Ukrajini i zajedničku sigurnosnu politiku, Budimpešta insistira na miru, nacionalnom interesu i neutralnosti – ali sve više usamljena u evropskom krugu.
